18.04.2022.
Да ли је могуће да неко мисли да би Србија требало да прави рационално изабере, придружи се ЕУ у санкцијама и окрене од те и такве Русије каква је данас? То је одсецање гране на којој седимо. То је национално самоубиство.
Епископи СПЦ, академици, професори и бројне личности из јавног живота својим потписом подржали су Петицију против увођења санкција Руској Федерацији у којој се између осталог каже да руски народ данас пролази кроз исте притиске „политичког Запада“ и све видове хибридног рата кроз које је прошао српски народ у последњој деценији 20. века.
На конференцији за штампу која је тим поводом данас одржана говорници су изразили очекивање од најзначајнијих националних установа српског народа, политичких организација и новоизабраних народних посланика да се јасно одреде против увођења санкција Русији.
Академик Матија Бећковић је рекао да ни Хитлер није тражио од Србије да шаље војску на Источни фронт. То је и за његова мерила, каже, било превише – као нека врста инцеста и бласфемије.
„Ниједном малом народу у наше време не би пало на памет да уводи санкције Русији нити би неко дошао на тако ексцентричну идеју нит је то из главе тих малих народа. То им неко наређује и то не због Русије него да се зна ко им је газда. Тако понижење Србија не би смела себи да дозволи први пут од свога постанка“
Питање зашто се од Србије тражи да се придружи санкцијама Русији, професор Мило Ломпар је ставио у контекст околности у којима живимо а у којима трају паралелно различити процеси који имају своје узроке и на неки начин се преплићу у мери која иде изнад уобичајених стандарда.
То питање има свој практични смисао у томе да никаквих последица у практичном смислу не може бити јер Србија нема облик материјалне сарадње који би те санкције учинио делотворним. С друге пак стране тражи се да се Србији прикључи санкцијама да би се приклонила западној интерпретацији кризе у Украјини. То значи да се паралелно са практичним дејствима одвија нешто што бисмо могли назвати борбом тумачења света чији медијски облик има превасходно доминантан значај за ум и срца људи“.
Није реч, каже професор Ломпар, о томе да ми треба да учествујемо у неком концерту европских народа него је реч о томе да пристанемо на то да смо ми на неки начин оправдали сопствено жигосање у тим истим медијима који данас губећи свако начело диференцираности спроводе једну ратну пропаганду у интензитету који данас застрашује.
То је, сматра, суштина захтева који се поставља пред Србијом.
Правећи поређење између политике Русије према Србима са политиком Велике Британије, Немачке или Француске историчар проф. др Милош Ковић је истакао да је сарадња са Русијом била основни услов опстанка српског народа од 16 века до данас.
Он је подсетио да не би било ни Карађорђеве односно Милошеве државе, аутономне кнежевине па ни Црне Горе без помоћи Русије.
„То су историјске чињенице. Да ли треба да се сетимо подршке Русије 1914. без које би Србија пропала, или шта је Русија у последњих 20 година урадила за Србију, за КиМ, за одбрану РС, за привредни напредак Србије. У спољној политици јесу могући компромиси јер представљате у светским оквирима мали народ, али у питањима као што је опстанак наших суграђана на КиМ или опстанак сународника у РС-нема компромиса јер та питања зависе од Русије“.
Професор права др Зоран Чворовић је указао на чињеницу да би евентуално увођење санкција Русији од стране Републике Србије било противно не руским већ српским националним интересима.
„Да ли неко заиста мисли да су академици, професори, епископи СПЦ који су се потврдили у свом послу наивни, необавештени људи и да прерано кукуричу и призивају могућност увођења санкција РФ. Не, ми нисмо наивни већ пред собом имамо чињенице“, рекао је проф. др Чворовић.
Говорници су закључили да је пред народом да одреди шта је приоритетније, јер, истакли су, ако немамо суверену и независну државу нећемо имати никакву могућност вођења економске политике, нећемо имати ни привреду, јер кажу – илузорно је говорити о привреди у колонији.
Међу потписницима Петиције су епископи СПЦ владика бачки Иринеј, владика крушевачки Давид, владика зворничко-тузлански и администратор епархије шабачке Фотије, српски академици Василије Крестић, Матија Бећковић, Славено Терзић, режисер Емир Кустурица, угледни професори универзитета и доктора наука Мило Ломпар, Слободан Антонић, Миломир Степић, Милош Ковић, Миша Ђурковић и други.
„Српска стварност“
