- 11. 2018.
Милош Недељковић, са само 25 година, догурао до самог врха у е-спорту. У Лондону добио престижно признање, награду за хероја године. Е-спорт у свету прате стотине милиона људи, више него спортове
За Београђанина Милоша Недељковића све је почело као игра – старији би чак рекли “губљење времена”, јер за гејминг, планетарно све популарнији међу младима, углавном немају ни разумевања, ни оправдања – а у 25. години већ је “догурао” до самог врха у е-спорту. Прошле недеље, у Лондону, на The Esport Awards, Милош je добио награду за хероја године, најпрестижнију у свету е-спорта. Заправо, оно што је у филмској индустрији Оскар, то је у е-спорту The Esports Awards, односно признавање одличности у глобалним изазовима.
Награда за хероја године у суштини је мера личног утицаја на целу индустрију гејминга, а то значи – награда најбољем.
– Будући да данас е-спорт прате стотине милиона људи и да нас има на десетине хиљада који радимо у овој индустрији, награда је огроман успех за мене лично и велико признање за све што сам урадио до сада – прича Милош, за “Новости”.
Видео-игре је почео да игра у основној школи. Убрзо је постао волонтер на разним пројектима, и као и други истих интересовања радио бесплатно, верујући да ће то успети. У време кад већина тек током студија улази у овакве пројекте, Милош је већ имао године тренинга.
– Почео сам са 13 година, “онлајн”, без ичије помоћи – каже Недељковић. – Породица и друштво нису ни знали чиме се бавим. Моји родитељи су били најбољи ђаци, за њих је школа приоритет, и сигурно не би разумели како губим време у индустрији за коју никад нису чули. Мислили су да све време играм игрице на компјутеру. Та маска ми је помогла да наставим рад у е-спорту до 2014. године, када сам морао да путујем у Шангај на један велики турнир. Тада сам одлучио да кажем свима чиме се заиста бавим. У Србији је е-спорт веома мали у односу на цео свет, тако да и даље многи то нису разумели, али су ме сви подржали и веровали у мене.
ПО МЕРИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА ГЛЕДАНОСТ е-спорт турнира лагано престиже многе спортове, а финалне утакмице по броју публике већ сад могу да се мере с Супербоулом. – То је индикатор да ће кад-тад е-спорт престићи спорт, будући да из године у годину растемо, а нове генерације радије бирају виртуелни спорт. Колико деце данас можете видети по парковима како играју фудбал или кошарку? А колико деце можете видети за компјутерима? Сваке године све више младих улази у ову индустрију – каже Милош Недељковић.
У то време је Милошу, чија је преокупација гејмингом била утолико чуднија што је син лекара, стигла понуда фирме у Лондону, једне од најбрже растућих у е-спорту. Сада живи у Лос Анђелесу. Бави се партнерствима и пословним развојем у FACEIT-у, а води и свој пројекат FPL, односно “онлајн” лигу за најбоље играче света, која је уједно и академија за обуку играча.
Е-СПОРТ индустрија прети да претекне “прави” спорт у целом свету, што се већ и догодило у многим државама. Као и у спорту, у е-спорту постоје различите игре – CS:GO, dota2, LoL, оverwatch… Структура је веома слична спорту, једина велика разлика је што турнири могу да се играју “онлајн” или “офлајн”. “Офлајн” значи да ће сви играчи да путују на турнир и да играју уживо испред публике. “Онлајн” значи да десетине хиљада тимова могу да играју једни против других на интернету, што није могуће у спорту.
– Е-спорт данас пуни арене широм света – прича Милош. – Ми смо одржали светско првенство у CS:GO у Лондону пре неколико месеци, и имали смо 10.000 гледалаца у “ССЕ арени”. Прошле недеље био је турнир у LoL-у у Јужној Кореји, са више од 30.000 гледалаца на стадиону.
Публика је веома гласна, и морам рећи много активнија него на спортским утакмицама, где је углавном тишина као у позоришту. Играчи играју испред њих на компјутерима, и целу акцију публика прати на огромном екрану, углавном у центру арене или стадиона. Наградни фондови су, такође, огромни. На пример, Dota2 турнир у Ванкуверу ове године је имао наградни фонд од 25,5 милиона долара, од којих 11,2 милиона иде за победнички тим. Сваке недеље у е-спорту имамо три-четири велика турнира у распродатим аренама широм света, а због интересовања се све лагано премешта на велике стадионе.
„Српска стварност“
