22.03.2019.
Поводом 20 година агресије НАТО-а, у Београду се током данашњег и сутрашњег дана одржавају међународне конференције и бројне комеморативне активности. У Дому војске данас је отворена међународна конференција „Мир и напредак уместо ратова и сиромаштва“, где ће у наредна два дана говорити више од 200 гостију из 45 земаља. На Конференцији учествују и потомак славног руског писца Толстоја Петар Олегович Toлстој и један од најпознатијих европских и светских савремених писаца Петер Хандке.
У оквиру међународне конференције, биће одржана и изложба фотографија и докумената, такође у Дому војске, као и међународна смотра документарних филмова о агресији у Југословенској кинотеци (22. и 23. март).—
Такође је у плану да се одржи и међународни меморијални маратон Храм Светог Саве-Хиландар, Атос, који ће стартовати тачно на дан почетка бомбардовања, 24. марта.
Учеснике Конференције је најпре у име Београдског форума, главног организатора скупа и осталих суорганизатора, поздравио Живадин Јовановић, бивши министар спољних послова СР Југославије и Србије и позвао министра министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Србије Зорана Ђорђевића, да у име Владе Републике Србије, официјелно отвори Конференцију.
Ђорђевић: НАТО агресија не сме да се заборави
Обраћајући се учесницима Конференције министар Зоран Ђорђевић је том приликом рекао да се Србији, на жалост, током историје дешавало много ружних ствари, али да је наша земља увек бирала праву страну и била на страни победника.
Подсећајући на дане бомбардовања, Ђорђевић је рекао да је тада свима било много тешко поготову борити се против свих и бити поприлично усамљен. „Чињеница да смо се налазили на исправној страни и то што смо настојали да се изборимо за своју слободу држало је све нас”, оценио је.
„Међутим, агресија није трајала 78 дана, већ траје и данас, последице се осећају још увек. Статистички подаци говоре томе, а какви год да су, нису коначни. Људи умиру и данас, а тешко је разазнати да ли су то последице бомбардовања”, указао је.
Додао је да управо и стога постоји потреба да о томе говоримо отворено. говорити то што мислимо.
„Ми смо велики народ и умемо да опраштамо али не смемо да заборавимо. НАТО агресија не сме да се заборави, сви о томе треба да причају да сва поколења иза нас то знају, како би имали слику о томе шта да раде да се то више не деси, не само у Србији, него било где”, нагласио је министар Ђорђевић.
Потом се учесницима обратио Момир Булатовић, председник Савезне Владе СРЈ у време агресије НАТО-а 1999. године, који је између осталог рекао да се бомбардовањем и убијањем људи, као што је то био случај 1999. године, није могуће решити ни један проблем, стога косовски проблем траје и дан данас.
Италијански публициста и представник хуманитарних организација СОС Југославија и СОС Косово и Метохија Енрико Виња истакао је да је Косово данас апартхејд у 21. Веку Поред тога, западне силе, а пре свега САД, тврде да је Косово – НАТО држава у сред Европе, нагласио је. Виња је подсетио како је то изгледало у Италији 1999. године, рекавши да су Италијани пре две деценије имали својеврстан избор – да ли да остану уз Србију или не.
„Наша организација је одабрала да остане уз српски народ, као партизани против агресије НАТО. Направили смо бројне пројекте солидарности са компанијама из Србије. Наша снага није била јака, али смо на фронту били сваки дан”, истакао је Виња.
Виња је навео и да сматра да је потребно пружити подршку отпору Срба на Косову, јер су корени српског народа управо тамо. Додао је и да подршка његових организација које представља није уперена искључиво српском народу, већ и другим угроженим народима Сирије, Либије, али и Донбаса.
Бруталан напад 19 држава чланица НАТО-а представља уништавање будућности једног народа, еколошки геноцид убијањем природе што је основни предуслов за људски живот, изјавила је бивша савезна министарка у СР Југославији Маргит Савовић.
Наша планета је сувише мала да би нас овако испољавање насиља занимало. Агресија, бомбардовање, може се сутра догодити свима. Пуцано је на Југославију, али мета је био цео свет. Живот је највећа вредност, а дечији најскупоценији”, истакла је Савовић.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да Балкан није никада био прилепак Европе, већ њен родитељ, ове модерне и западне Европе.
„То треба тако да и остане”, нагласио је Митрополит. Осврнуо се и на време бомбардовања Србије и Црне Горе рекавши да је у том периоду био на Косову по благослову патријарха Павла и сахрањивао оне који су тамо изгубили своје животе.
„Био сам живо присутан у свим тим збивањима и знам какво је то несрећно стање било које се завршило овим међународним злочином да се та жила куцавица српског народа прогласи за независну државу уз признање једне групе разбојника који су срам часног и честитог албанског народа”, истакао је Митрополит Амфилохије.
Амфилохије је додао и да је у том периоду схватио да ово што се данас догађа са Европом, на челу са НАТО-ом, није ништа ново, већ наставак Крсташких ратова, Наполеоновог покушаја освајања света, као и наци-фашистичке окупације.
Андреа Котарац, представник регионалног француског парламента, изјавио је да су последњи председнички избори у Француској показали да је више од пола грађана те земље за излазак Француске из НАТО-а.
„После Србије и Сирије, видите шта се дешава у Француској. Преко 50 посто Француза је за излазак те земље из НАТО-а, а то су показали људи који су дали своје гласове кандидатима на председничким изборима који заступају ту идеју”, рекао је.
Иначе, Котарац је био и саветник бившег председничког кандидата Жан Лука Меланшона, који је једини у то време гласао против бомбардовања. Котарац је српског порекла и на конференцији је говорио на српском.
Заменик пресдедника руске Државне думе Сергеј Бабурин изјавио је да лекције агресије НАТО-а против тадашње Југославије говоре да је мир и приоритет само за изабране, а за све остале је сиромаштво и беда.
„То ће бити увек тако докле год ови имућни остану егоистични”, истакао је.
Говорећи о последицама бомбардовања СРЈ Бабурин је рекао даје некажњеност страшна ствар, а још страшнија постаје када нема наде да они икада буду кажњени. Та некажњеност, истакао је он, је довела до тога да је Америка постала земља чија главна политика је да врши агресију на земље у којима им се не допада како се раде ствари.
Американци су ту политику реализовали на основу фалсификације чињеница и као резултат гинули су на стотине хиљада цивила, а све је почело агресијом на Југославију.
„Потребно је поставити питање материјалне компензације свих штета које су начињене, али и компензације грађанима и породицама страдалих. Такође, потребно је поставити питање кажњавања оних који су одговорни за ту агресију”, навео је и додао да је управо Хавијер Солана један од њих, будући да је он лично био тај који је издао наређење да се бомбардује Југославија, стога и мора да одговара за своје поступке.
Бабурин је додао и да ће Русија безусловно да подржава Србију, али „ако државна власт ћути, јако ће бити тешко светској јавности да било шта уради”.
„Зашто се данас против Србије и Русије воде информациони и економски рат? Одговорићу – јер је Запад заснован на лицемерју, навикао да живи без душе. Када се Бог истргне из душе, долази до човечанске кризе, а само источно-цивилизацијска култура постаје једина шанса да Запад преживи”, рекао је.
„Говорим вам као пријатељ. Друштво је пред тешким избором. Када вам говоре да је избор једноставан – или европска будућност и отказивање Косова или беда – то није истина. Постоје и други избори. Савез са Русијом, потпун, као што је некада говорио Слободан Милошевић”, додао је.
„Компромис између добра и зла не постоји. Компромис са људождерима је само смрт, стога је потребно борити се и то заједничким снагама”, закључио је Бабурин.
Жак Огар пуковник француске војске у пензији изјавио је да је НАТО агресија заправо био напад земаља Европе предвођених САД и НАТО-ом, на другу, такође европску земљу, која је све време настојала да очува сопствени територијални суверенитет.
Како је рекао, јасно је било је да је тим бомбардовањем задат коначан ударац распаду Југославије и то отцепљивањем Косова од Србије. Осврнувши се на дешавања 1999. године, Огар је рекао да је током „илегалног рата“ био здружених снага у оквиру Кфора.
„Као сведок сам овде, чак сам по том питању недавно објавио и књигу о дешавањима у том периоду. Оно што ме највише задивило на Косову 1999. године је количина неистините информације коју је пласирао НАТО“, додао је.
Генерал пуковник и бивши шеф Војне обавештајне службе (ГРУ) Фјодор Ладигин изјавио је да је НАТО предвођен САД нападом на СР Југославију у пракси извео нови стратешки концепт ратовања применом најмодерније војне технике, како би се принудила капитулација како у политичком, тако и у економском смислу.
Јелена Гускова, инострани члан САНУ, изјавила је да је 1999. година показала да је Србија заправо тада бранила Русију, да је бранила границе православља и словенства, самим тим Србија је ратовала да Русија постане свесна своје улоге у савременом свету.
„Тек после 20 година изгледа да је Русија нешто схватила”, истакла је.
У осврту на дешавања пре 20 година, Гускова је навела да је од почетка НАТО бомбардовања Русија покушавала да подржи СРЈ дипломатским средствима, међутим, Русија није могла у тој подршци да оде предалеко јер је ишчекивала помоћ од Запада и ММФ-а.
Упркос томе, навела је, грађани Русије су широм земље масовно протестовали против НАТО агресије, а у многим градовима су се састављали спискови добровољаца који су желели да дођу у Србију и пруже јој помоћ.
„Током два најтежа месеца за Балкан, став Русије се мењао у више наврата. Врло брзо су у Москви и другим градовима забрањени протести пред страним амбасадама, а владала је идеја да Русија не треба да буде увучена у рат. Чак је у једном тренутку Борис Јељцин телефонирао Билу Клинтону и рекао да постоји жеља унутар Думе да се Београду испоручи оружје које би онемогућило пилотима НАТО-а да извршавају борбене операције“, рекла је Гускова. Осврнула се и на улогу Виктора Черномирдина и оценила је као издајничку.
Истовремено, говорећи о резултату бомбардовања, Гускова је навела да је Југословенска војска у том периоду пројавила невероватан хероизам.
„Војска Југославије је успела да очува свој потенцијал — НАТО није сломио њену борбену готовост. Људи нису посрнули и нису се борили против власти Слободана Милошевића. План НАТО-а је пропао, патриотизам целог народа је победио. НАТО није однео војну победу, а генерали Алијансе нису успели да објасне како је војска Југославије успела да очува своје ресурсе“, истакла је Гускова.
Међутим, успели су нечем другом, да Србији наметну своје услове — облик политичког уређења, сарадње организације са Европом, али и са међународним Трибуналом.
Организатори Конференције су: Београдски форум, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије и Друштво српских домаћина.
Конференција сутра наставља рад.
„Српска стварност“ / Спутник /
