- 10. 2020.
Поводом упокојења Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Амфилохија звона свих православних храмова у Црној Гори, све до сахране његових земних остатака, звониће у 10, 12 и 16 часова.
+ + + + + +
Mитрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић) је рођен на Божић 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи, од оца Ћира и мајке Милеве, рођене Бакић. Свјетовно име му је било Ристо. Потомак је по сродству војводе Мине Радовића, једног од првих племенских капетана црногорских, који је присајединио Морачу Црној Гори 1820. године.
Будући митрополит је провео дјетињство у патријархалној породици, која је остала вјерна Православљу и завјетима предака у тешким посљератним временима нарастајућег атеизма под комунистичком влашћу. Основну школу је завршио у манастиру Морачи, а Богословију Св. Саве у Раковици у Београду. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1962. године. Упоредо са Богословским факултетом, студирао је класичну филологију на Филозофском факултету у Београду.
Велики утицај на духовно узрастање митрополита Амфилохија извршили су Преподобни отац Јустин Поповић, велики богослов и духовник наше Цркве, и светогорски старац Пајсије.
Послије завршеног факултета, постдипломске студије наставља у Берну и Риму, гдје је магистрирао на Источном понтификалном институту (1965). Одатле одлази у Православну Цркву Грчке, гдје борави седам година и гдје прима ангелски образ и свештенички чин. У том периоду, у Атини је одбранио докторат о Св. Григорију Палами, који је привукао пажњу ондашње европске теолошке јавности. Послије годину дана проведених на Светој Гори, одлази за професора на Православни институт Св. Сергија у Паризу, а од 1976. године постаје доцент, па редовни професор на Богословском факултету Св. Јована Богослова у Београду (касније Православног богословског факултета Универзитета у Београду), на катедри за Православну педагогију (катихетику) са методиком наставе. У два мандата био је и декан факултета. Докторат honoris causa Московске духовне академије примио је 2003. године, Института теологије Белоруског државног универзитета у Минску 2008. године, Православног теолошког института Св. Сергија у Паризу 2012. и Санкт-петербуршке духовне академије 2014. године. Oдлуком Националног комитета друштвених награда Руске Федерације 2001. године одликован je и Орденом Ломоносова, који му је уручен на свечаности у Кремљу у присуству око 4.000 угледних званица. За почасног члана Словенске академије књижевности и умјетности изабран је 2015. године.
Важио је за једног од најобразованијих владика у Српској православној цркви, а написао је и превео више од 20 књига. Митрополит др Амфилохије се поред теологије и философије бавио и есејистиком, преводилаштвом и поезијом. Говорио је грчки, руски, италијански, немачки и француски, а у научном раду користио се старогрчким, латинским и црквенословенским. Митрополит Амфилохије био је члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Црне Горе, и добитник многих књижевних награда.
Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве изабрао га је маја 1985. године за Епископа банатског. Хиротонисао га је 16. јуна 1985. године у београдској Саборној цркви Патријарх српски Герман уз саслужење: Митрополита црногорско-приморског Данила, Епископа бачког Никанора, браничевског Хризостома, жичког Стефана, шумадијског Саве, далматинског Николаја, тимочког Милутина, зворничко-тузланског Василија, аустралијско-новозеландског Василија, бањалучког Јефрема и мачванског Данила. Међу њима био је и Митрополит кефалонијски Прокопије, који је га је својевремено у Грчкој замонашио, а потом и произвео у архимандрита. Устоличен је у Вршцу 21. јула 1985. године.
Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ Епископ банатски Амфилохије је децембра 1990. године изабран за Митрополита црногорско-приморског са сједиштем на Цетињу. Свечано устоличење за Митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског и скендеријског извршио је Патријарх српски Павле са епископима 30. децембра 1990. године у Цетињском манастиру.
Митрополит Амфилохије је носилац древних титула: Егзарх Свештеног трона пећког, као и Архиепископ цетињски.
Митрополит Амфилохије је био члан Светог Архијерејског Синода СПЦ у више сазива. Предсједавао је тим тијелом и био замјеник обољелог блаженопочившег Патријарха српског Павла од краја 2007. године до његовог упокојења, као и мјестобљуститељ Патријарашког трона од упокојења патријарха Павла, 16. новембра 2009. до избора Патријарха српског Иринеја 22. јануара 2010. године. Администрирао је Епархијом рашко-призренском од маја 2010. године до устоличења Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, крајем децембра исте године. Администрира Епархијом буеносаиреском и јужно-централноамеричком (која је установљена на његов предлог) од њеног оснивања у мају 2011.
Његови следбеници говорили су да је за последњих 30 година, колико је митрополит, у Црној Гори обновљено или саграђено више православних храмова него у време Немањића.
Противници су га критиковали да се превише бавио политиком. А он је у једном интервјуу за РТС одговорио – ако је брига о бићу народа и о његовом достојанству политика, онда се јесам бавио политиком.
Био је заменик патријарха Павла од 2007. до његове смрти 2009. и након тога до избора патријарха Иринеја 2010. Тих година питали су га да ли себе види као као новог патријарха, а он је одговорио – “неће ме се Црногорци тако лако ратосиљати”.
Говорио је да је само Албанија Енвера Хоџе била више атеистичка земља од социјалистичке Црне Горе, али је и сам био изненађен 30 година касније бројем људи на литијама који су протестовали због усвајања закона о слободи вероисповести.
Био је сведок важних историјских догађаја. Био је на Цетињу 1989. приликом повратка посмртних остатака краља Николе. Говорио је на сахранама Данила Kиша, Зорана Ђинђића, Момира Булатовића.
Благоје Јововић њему се исповедио у манастиру Острог 1999. и први пут рекао да је он убио Анте Павелића.
Говорио је да неће умрети, а да на врх Ловћена не вратим Његошеву капелу, која је срушена 1974. године, и на чијем месту је направљен маузолеј, рад Ивана Мештровића.
Kада је лидер ДПС-а и председник Црне Горе Мило Ђукановић најавио да ће радити на обнови аутокефалне црногорске цркве, Амфилохије је поручио да је то први пут у историји да атеиста хоће да прави цркву.
Вероватно је један од најзаслужнијих што је након три деценије Ђукановићев ДПС постао опозиција у Црној Гори.
Смрт митрополита Амфилохија један је од највећих губитака за Српску православну цркву и за Србе и Црногорце без обзира где живе у свету.
„Српска стварност“
