- 07. 2019.
Експертски истраживачки тим Демостат – а, обавио је истраживање о понашању младих у Србији на одређене теме, која је објављена у студији Фондације Фридрих Еберт, која је део целине регионалног истраживања.
Студија о младима у државама југоисточне Европе спроведена је у 10 земаља југоисточне Европе: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Косово, Македонија, Црна Гора, Румунија, Србија и Словенија. Циљ пројекта је да идентификује, опише и анализира ставове младих и обрасце њиховог понашања у савременим друштвима. Подаци су прикупљени почетком 2018. и више од 10 000 младих људи између 14 и 29 година из поменутих држава су узели учешће у истраживању.
Преносимо неке занимљивости из сазнања до којих је дошао Демостат:
Млади своје слободно време на првом месту проводе у дружењу и забави. Приватни живот је у центру пажње, односно породица/пријатељи и конзумеризам имају примат у односу на друштвено ангажовање и саморазвој. Иако се одређени облици друштвене аномије и патологије сматрају распрострањеним, па чак и нормалним за друштво, таква перцепција ипак није довољна да изазове побуну или покушај да се личним ангажовањем такво стање промени.
У периоду одрастања значајан извор подршке младима је породица, која им пружа финансијску, емотивну и социјалну подршку. Међутим, породица на себе преузима обавезе које је заправо требало да преузме држава, што за породицу представља велико оптерећење с обзиром на прилично скромне ресурсе којима располаже. То има за последицу да млади људи занемарују улогу институција друштва, као и сопствену одговорност за положај у којем се налазе, а такође превиђају сопствену одговорност за мењање друштва у којем живе.
Међу младима је распрострањена жеља да оду из земље и у том смислу млади из Србије предњаче у односу на младе из осталих земаља у региону. Иако је жеља за бољим животним стандардом главни разлог за емиграцију, интензитет те жеље је више повезан са песимистичким виђењем будућности српског друштва него са тренутном материјалном ситуацијом у којој се млади налазе.
Виши степен завршеног школовања није равномерно заступљен међу младима различитог друштвено-економског положаја. Виши друштвено-економски положај „гарантује“ виши ниво стеченог образовања, веће академске асприрације, повољнији статус дипломе и успешну каријеру. Систем директно подстиче прекарност и рада и радника, што је такође потврђено анализом фактора који утичу на избор посла, међу којима доминирају плата и сигурност радног места.
Млади нису заинтересовани за политику; не расправљају о политици, нити се труде да буду политички информисани. Институције државе и друштва не уживају поверење младих, а то посебно важи за политичке странке. Иако је у Србији раширено незадовољство стањем демократије и демократских вредности, ипак постоји подршка демократском политичком систему у општем смислу. Приступање Србије Европској унији призива позитивне асоцијације и став да би то имало позитивне ефекте за српску привреду, политички систем и културни идентитет.
„Српска стварност“
