- 05. 2019.
„Тражимо нешто од чега стварно можемо да живимо, не да преживљавамо, не да радимо целе године ’за Грчку и за дрва’“, рекла нам је Маријана Грујић, по образовању менаџер из области безбедности, а без посла.
Никола, који је дипломирани ветеринар, већ говото деценију неуспешно покушава да пронађе посао у струци.
„У мојој струци нема посла и морам да проналазим у неким другим секторима у којима можда нисам обучен…“, рекао нам је Никола кога смо затекли у Београду, на недавно одржаном Сајму запошљавања „ТОП ЏОБ“, на коме је 25 компанија понудило око 1.000 радних места.
У Србији је прошла година завршена са стопом незапослености од 11,3 одсто. Посао није имало око 552 хиљаде људи према подацима Националне службе за запошљавање.
На Балкану, према подацима Светске банке, опада број младих који је без посла, мада су и даље категорија чији се положај на тржишту рада води као тежак. У Србији је, тренутно, према тим подацима незапослено око 17 одсто младих, односно и даље отприлике сваки пети нема посао.
„Ја сам недавно завршио Високу школу електротехнике и рачунарства. Последњих месец дана активно тражим посао. Стекао сам утисак да има највише позиција за продају. Мене интересује ИТ сектор“, каже Јован Јовановић који, као проблем младих при тражењу посла, истиче и то што многи послодавци траже радно искуство, које тек свршени студенти немају.
То су приметили и окупљени око портала данас радим – онлајн посредника при запошљавању – који младима омогућавају да зараде додатни новац и стекну радне навике, како би, како нам је рекао њихов представник Бојан Рајковић, када заврше факултете, лакше ушли у радни однос.
„Јако је велико интересовање, свиђа им се наш мото – бирај место, време и где желиш да радиш. Ми им пружамо флексибилност да могу и да студирају и да раде“, каже Рајковић.
Фриленсери из Србије највише раде у ИТ сектору, затим као преводиоци и писци или радници у мултимедији, Србија је међу рекордерима по броју фриленсера
Влада Србије је крајем прошле године усвојила Акциони план за спровођење Националне стратегије за младе за период од 2018. до 2020. године са акцентом на реализацију активности у више области, међу којима су и запошљавање и предузетништво, образовање, васпитање и обука…
Средства за спровеђење овог Акционог плана у планираном трогодишњем периоду износе 15.201.435.707 динара (око 128 милиона евра). Од тога су, како је наведено у саопштењу Владе, буџетска средства у износу од 13.006.081.057 динара (око 110 милиона евра), док је 2.195.354.650 динара (око 18 милиона евра) обезбеђено из осталих извора – ИПА фондови Европске уније, приватни сектор, удружења која спроводе омладинске активности и други национални и међународни програми и донатори.
„Српска стварност“ / Огњен Зорић – слободнаевропа.орг /
