- 02. 2019.
Највећи део новца из дијаспоре нису инвестиције намењене за покретање бизниса и отварање нових радних места
Српска дијаспора унела је у протеклих осам година у Србију више од 25 милијарди евра.
Међутим, највећи део тог новца нису инвестиције намењене за покретање бизниса и отварање нових радних места, већ је новац који је отишао на дневну потрошњу грађана.
Како би се Срби који живе и раде у иностранству охрабрили да улажу у земљу порекла, према мишљењу саговорника Тањуга, потребно је да се изради нова Национална стратегија за дијаспору којом би се јасно дефинисали приоритети државе и понудили конкретни пројекти у које би дијаспора могла да улаже.
Уколико се у наредном периоду не донесе план за јачање веза с дијаспором, трећа генерација српских миграната, млади рођени ван Србије, неће више имати родбину у Србији којој шаљу новац, а данас су средства која се шаљу рођацима и највећа која стижу из дијаспоре, јер њихови родитељи већ планирају да пензионерске дане проведу у земљи у којој су радили деценијама, сматра председник Заједнице српских клубова у Бечу Борислав Капетановић.
Али, међу привредницима српског порекла у Аустрији, каже Капетановић за Тањуг, постоји воља да се инвестира у Србију и Републику Српску. Само у Бечу, каже, има више од 7.000 Срба који у том граду држе мала и средња предузећа.
“Србија данас има пречих задатака и обавеза, али је, ипак, потребно решити сарадњу на конкретном нивоу, а дијаспори се мора посветити већа пажња”, каже Капетановић.
Иако нема тачне бројке колико грађана Србије годишње оде из земље у потрази за послом, њиховим одласком се ствара нова генерација која би дознакама могла да помаже своје рођаке у земљи порекла.
Међутим, члан скупштинског Одбора за дијаспору Александар Чотрић каже да то није начин за јачање сарадње матице и дијаспоре, већ је потребно, каже, израдити Националну стратегију за дијспору.
“Треба понудити нашим успешним привредницима у иностранству повољне услове за инвестиције, као што је то понуђено неким страним инвеститорима”, сматра Чотрић.
Подсећа да су Италија и Ирска, али и Индија и Кина израдиле националне планове за повратак својих грађана у матичне државе.
Да је потенцијал за улагање у Србију из земаља у којима живи исељеници велик али неискоришћен, сагласан је и руководилац Центра за подршку инвестицијама и јавно приватно партнерство у Привредној комори Србије Ђорђе Андрић.
Од 2010. до 2018. године у Србију је мимо званичних канала ушло више од 25 милијарди евра, процењује Андрић. Зато, напомиње, потребно је да се део ових средстава преусмери из потрошње у инвестиције.
У сарадњи с Међународним центром за развој миграционе политике (ИЦМПД) из Беча а
уз финансијску подршку Аустријске развојне агенције, ПКС припрема пројекат “ЛинкУп! Сербиа – подстицање инвестиција дијаспоре”.
Пројектом ће се проценити пословно окружење за инвестиције дијаспоре у Србију, а Србима у расејању ће се понудити готови пројекти у које могу да улажу, каже Андрић.
Традиционално, највише новца путем дознака у Србију долази из Немачке, око 900 милиона евра годишње, затим из Швајцарске, Аустрије, Француске…
Према подацима НБС, за првих девет месеци 2018. године, прилив по основу дознака само из Аустрије, у којој има око 120.000 српских држављана, износио је 216 милиона евра.
Са другог краја планете, из Аустралије, где према званичним подацима аустралијског Бироа за статистику има око 74.000 Срба, у Србију је за девет месеци претходне године стигло 32 милиона евра.
Тај износ је двоструко већи од укупне спољно-трговинске робне размене Србије и Аустралије, која је до новембра прошле године била 15,6 милиона евра.
Како би се унапредила привредна сарадња две земље, 2017. је основана Аустралијско-српска привредна комора (АСЧ), са представништвима у Мелбурну и Београду.
У предходне две године АСЧ је учествовала у неколико пројеката како би се ојачале везе дијаспоре и матице, али и привукли аустралијски привредници у Србију.
„Српска стварност“ / Б92 /
