- 03 2020.
Колико су се удаљили етика и новинарство и како је то утицало на јавно мњење, била је тема разговoра са главним уредником Le Monde diplomatique Сержом Алимијем у Француском институту у Београду, а посебан осврт био је на књигу „Како се фабрикује јавно мњење” коју је Алими написао са Анријем Малером, Матјасом Рејмоном и Домиником Видалом.
“Нема страшнијег противника истине од владе која свом народу покушава да наметне спољног непријатеља”, каже Серж Алими, директор Le Monde diplomatique, у књизи Како се фабрикује јавно мњење.
Став своје земље у односу на ситуацију током конфликта на Косову, и подршку НАТО савезу, Алими везује за страх државног врха да све више слаби француска позиција на међународном економском и политичком плану.
Такође, решење за својевремено јачање Националног фронта на унутрашњој политичкој сцени, Француска је видела у спречавању ширења тзв. „националистичког, југословенског, али понајвише српског вируса” са Балкана.
Не треба заборавити – најутицајније медијске куће, пре свега у Сједињеним Државама, финансиране су од највећих светских произвођача наоружања.
“Током рата на Косову, манипулација у медијима је извршена без видљиве цензуре.
Новинаре није било потребно терати да нешто раде. Они који су говорили другачије су једноставно били стигматизовани као агенти супротне стране. Le Monde diplomatique је био оптужен за сарадњу са Милошевићем иако смо ми показивали велику аверзију према типу режима који је Милошевић спороводио.
У време рата на Косову, НАТО је био свестан да не сме да бомбардује цивиле и али да је дозвољено да постоје „жртве грешака”. Када су о томе питали новинаре, рецимо новинара радија France Inter који је био на Косову, а који је пре тога био и у Бриселу, он је из дубине душе рекао реченицу: „Мислим да никада нису мноме тако добро манипулисали, или су толико добро манипулисали да ја тога уопште нисам био свестан”, каже Серж Алими.
Истраживање Краљевског ратног ваздухопловства Велике Британије, из 2000-те, показало је да је само 40 одсто НАТО муниције испуштене током бомбардовања Савезне Републике Југославије, погодило своје мете.
О постојању интерног документа о злочинима Запада током рата на Косову још ’99. године писао је Observer, али је тадашња главна тужитељка Међународног кривичног суда за бившу Југославију, Карла дел Понте, у медијима јасно ставила до знања да документ неће бити објављен и да Суд има ургентнијих задатака од гоњења западних лидера. Након тога су медији заћутали…
„Српска стварност“ / РТС /
