10.02.2019.
Подела територије, нормаллизација, корекција граница, размена територија и статус кво, пет су сценарија за решење питања Косова, пише Блиц.
Ову годину, наводи лист, међународна заједница означила је као пресудну за доношење решења статуса јузне српске покрајине и као прву опцију наводи поделу те територије за коју каже да већ деценијама звучи као “могућ достојанствен одлазак Србије с Косова”.
Као позитивна страна овог решења се наводи то сто Србија враћа контролу над територијом севера Косова коју већински настањују Срби, док се као негативна страна наводи будући стату српске заједнице, јужно од Ибра, која није обухваћена поделом.
Приштина би, наводи се, у том случају највероватније укинула специјална прва за Србе која укључују широка овлашћења локалних самоуправа, загарантована места у парламенту и обавезно учешће у влади.
Лист констатује да је ова идеја тешко остврива јер је одмах након окончања сукоба 1999. имала, али, кажу, и данас има чврсте противнике у медународној заједници.
Као друга опција се наводи нормализација, односно Споразум о свеоубхватној нормлаизацији који не би значио формално признање нависности Косова, али би деблокирао Косово у међународним институцијама.
Позитивна страна овог решења била би очување јединствене српске заједнице и њихове културне баштине на Косову у оквиру широке атуономије и специјалних веза са Србијом, пише лист који као лошу страну овог решења види у томе што Србија у финалном споразуму условно добија мало више од оног што је постигла првим споразумом, а то је Заједница српских општина.
Као велико питање, наводи се, намеће се и да и ће власти у Приштини поштовати аутономију Срба након остварења чланства у УН и другим међународним организацијама.
Корекција граница је, пише Блиц, решење које се најчешће помиње и значила би “мању територијалну сатисфакцију од поделе Косова”.
Прва могућност у оквиру ове опције подразумевала би да се Косово врати на линије из 1953., што би значило да Србија преузима контролу над већим делом или целом површином општине Лепосавић, док би друга солуцја подразумевала да Приштина задржи Косовску Митровицу и Газиводе.
Као предност првог решења се наводи то што север Косова остаје и даље компактан са две општине и Косовском Митровицом, као урбаним центром који може да добије статус посебног дистрикта.
Друга варијанта корекције граница нуди већу територијалну целину, пише Блиц и додаје да оба решења, као и у случају поделе, стратешки штите Копаоник и “меки трбух централне Србије”.
Корекција, према Блицу, значи и да ресурси Трепча и Газиводе имају заједничку управу Срба и Албанаца, или договорну приватизацију, али у оквиру косовског система.
Као четврто решење се наводи размена територија, која би се одвијала по етничком принципу и овакво решење, наводи се, има призвук трајног историјског споразума између Срба и Албанаца јер је за многе помирење могуће само уз етнчко разграничење.
Међутим, наводи се, да у овакво сценарију многа питања остају отворена а као прво је: Шта је прави добитак за Србију и Србе на Косову?
Најзад, као пети сценарио је останак на истом или статус кво. То је, пише Блиц, предлог онх који сматрају да је решење у овој години неповољна опција.
А као кључна негативна последица статуса кво је да Албанци на Косову неће прихватити Србију као своју земљу и са променом геополитичких околности, већ ће само оснажити своје друштвено и политичко јединство са Албанијом.
Ovu godinu, navodi list, međunarodna zajednica označila je kao presudnu za donošenje rešenja statusa juzne srpske pokrajine i kao prvu opciju navodi podelu te teritorije za koju kaže da već decenijama zvuči kao “moguć dostojanstven odlazak Srbije s Kosova”.
Kao pozitivna strana ovog rešenja se navodi to sto Srbija vraća kontrolu nad teritorijom severa Kosova koju većinski nastanjuju Srbi, dok se kao negativna strana navodi budući statu srpske zajednice, južno od Ibra, koja nije obuhvaćena podelom.
Priština bi, navodi se, u tom slučaju najverovatnije ukinula specijalna prva za Srbe koja uključuju široka ovlašćenja lokalnih samouprava, zagarantovana mesta u parlamentu i obavezno učešće u vladi.
List konstatuje da je ova ideja teško ostvriva jer je odmah nakon okončanja sukoba 1999. imala, ali, kažu, i danas ima čvrste protivnike u medunarodnoj zajednici.
Kao druga opcija se navodi normalizacija, odnosno Sporazum o sveoubhvatnoj normlaizaciji koji ne bi značio formalno priznanje navisnosti Kosova, ali bi deblokirao Kosovo u međunarodnim institucijama.
Pozitivna strana ovog rešenja bila bi očuvanje jedinstvene srpske zajednice i njihove kulturne baštine na Kosovu u okviru široke atuonomije i specijalnih veza sa Srbijom, piše list koji kao lošu stranu ovog rešenja vidi u tome što Srbija u finalnom sporazumu uslovno dobija malo više od onog što je postigla prvim sporazumom, a to je Zajednica srpskih opština.
Kao veliko pitanje, navodi se, nameće se i da i će vlasti u Prištini poštovati autonomiju Srba nakon ostvarenja članstva u UN i drugim međunarodnim organizacijama.
Korekcija granica je, piše Blic, rešenje koje se najčešće pominje i značila bi “manju teritorijalnu satisfakciju od podele Kosova”.
Prva mogućnost u okviru ove opcije podrazumevala bi da se Kosovo vrati na linije iz 1953., što bi značilo da Srbija preuzima kontrolu nad većim delom ili celom površinom opštine Leposavić, dok bi druga solucja podrazumevala da Priština zadrži Kosovsku Mitrovicu i Gazivode.
Kao prednost prvog rešenja se navodi to što sever Kosova ostaje i dalje kompaktan sa dve opštine i Kosovskom Mitrovicom, kao urbanim centrom koji može da dobije status posebnog distrikta.
Druga varijanta korekcije granica nudi veću teritorijalnu celinu, piše Blic i dodaje da oba rešenja, kao i u slučaju podele, strateški štite Kopaonik i “meki trbuh centralne Srbije”.
Korekcija, prema Blicu, znači i da resursi Trepča i Gazivode imaju zajedničku upravu Srba i Albanaca, ili dogovornu privatizaciju, ali u okviru kosovskog sistema.
Kao četvrto rešenje se navodi razmena teritorija, koja bi se odvijala po etničkom principu i ovakvo rešenje, navodi se, ima prizvuk trajnog istorijskog sporazuma između Srba i Albanaca jer je za mnoge pomirenje moguće samo uz etnčko razgraničenje.
Međutim, navodi se, da u ovakvo scenariju mnoga pitanja ostaju otvorena a kao prvo je: Šta je pravi dobitak za Srbiju i Srbe na Kosovu?
Najzad, kao peti scenario je ostanak na istom ili status kvo. To je, piše Blic, predlog onh koji smatraju da je rešenje u ovoj godini nepovoljna opcija.
A kao ključna negativna posledica statusa kvo je da Albanci na Kosovu neće prihvatiti Srbiju kao svoju zemlju i sa promenom geopolitičkih okolnosti, već će samo osnažiti svoje društveno i političko jedinstvo sa Albanijom.
„Српска стварност“ / Радио К и М, Блиц /
