- 08. 2019.
Тема другог округлог стола представника власти и опозиције, која ће бити одржана сутра на ФПН-у, биће финансирање изборних кампања, а организација Транспарентност Србија навела је препоруке у вези са том темом, које ће, према агенди сутрашњег скупа, представити учесницима.
Међу предлозима су, тако, измене Закона о финансирању политичких активности, затим измене Закона о Агенцији за борбу против корупције у делу који се односи на раздвајање јавне и политичке функције, као и измене других повезаних прописа, у вези са кривичним гоњењем кривичних дела која су у вези са незаконитим финансирањем кампање.
ТС предлаже да на тим изменама раде три посебне радне групе, у чијем би, проширеном саставу, били и представници политичких странака и Агенције за борбу против корупције.
Посебна радна група бавила би се изменама медијског законодавства и прописа о државном и политичком оглашавању, а пре реформи које ће доћи на ред након усвајања Медијске стратегије.
Скупштина би, сматрају у ТС, требало да изабере недостајуће чланове у Савету РЕМ и Одбору Агенције за борбу против корупције, као и да организује јавно слушање поводом извештаја Агенције о спровођењу Националне антикорупцијске стратегије и свих извештаја о финансирању кампање и контроли финансирања кампање.
Предлог за РЕМ је прецизирање правила за поступање ПМУ у вези са кампањом, као и интерних правила поступања РЕМ у вези са мониторингом кампање.
Агенција за борбу против корупције требало би да рецизира правила поступања у контроли финансирања изборне кампање, упоредо са изменом законског оквира и објављивање тих правила.
Наводе и да би недавна најава формирања радне групе Владе која ће радити са ОДИХР на даљој реформи изборног процеса, уколико се у њу укључе и представници других државних органа, како кажу, “на примерен начин”, евентуално могла да има улогу координатора у спровођењу реформи, како би се поштовали рокови потребни да реформе донесу ефекат пре почетка кампање за наредне парламентарне изборе.
ТС у саопштењу наводи и проблеме у вези са финансирањем кампање, па кажу да Законом о финансирању политичких активности ни укупни, ни појединачни расходи изборне кампање нису ограничени ничим, осим расположивим буџетом странака, коалиција и група грађана, што повећава несразмеру у њиховом представљању.
Такође, наводе да статус “група грађана”, није доследно уређен, као и да правила о кредитима и зајмовима нису довољно прецизна, услед чега крајњи извори финансирања кампање остају непознати и после објављивања извештаја.
У ТС оцењују да Закон даје значајна овлашћења Агенцији за борбу против корупције у вези са контролом финансирања кампање, али не и обавезе у погледу вршења те контроле, рокова… па Агенција не користи све своје надлежности.
Указују и да није довољно јасно одређена сврха буџетских издвајања за покриће трошкова изборне кампање, па се дешава да у неким случајевима износ из буџета не подмирује ни минималне трошкове представљања, а у неким другим – право на накнаду далеко премашује реалне трошкове, што подстиче лажно приказивање трошкова.
„Српска стварност“
