1. 01. 2020.

Филмска, телевизијска и позоришна глумица преминула је у 67. години живота. Неду је у њеном стану, за трпезаријским столом пронашао њен брат и очито је изненада преминула, јер нису примећени било какви трагови насиља.

Неда Арнерић родила се 15. јула 1953. године у Књажевцу, а највећи део живота провела је у Београду. Већ од ране младости показивала је интересовање за сценску уметност. Учила је балет у Дечјој балетској групи Данице Шетине и била члан Дечје драмске групе Радио Београда. Као тринаестогодишња девојчица (1966), снимила је свој први филм „Сан“, сценаристе и редитеља Пурише Ђорђевића и постала прва дечја филмска звезда у бившој Југославији. Завршила је Девету гимназију у Београду, а већ 1968. године је уписала Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду класи проф. Миленка Маричића. Дипломирала је историју уметности на Филозофском факултету у Београду.

Неда је била посвећена глуми. Снимила је преко 110 филмова и одиграла преко 40 улога у позоришту.

Неда је била прва дечја филмска звезда Југославије, док јој је годинама касније улога младе, у култном филму Ко то тамо пева обезбедила статус секс – симбола. У каријери дугој пола века, Арнерићева је остварила упамћене улоге у филмовима Вишња на Ташмајдану, Ужичка република, Сутјеска, Валтер брани Сарајево, Варљиво лето ’68 и другима. Играла је и у многобројним италијанским филмовима. Након велике популарности шездесетих и седамдесетих година прошлога века, глумица је и деведесетих доживела велику славу — захваљујући блокбастеру Три карте за Холивуд и телевизијској серији Полицајац са Петловог брда. У периоду од 1969. до 1974. године живела је и радила у иностранству и у Југославији, када је снимила чак 15 филмова.

Неда Арнерић је за своја остварења на филму, 2009. године, добила „Плакету Југословенске кинотеке“.  Добитница је Награде Павле Вуисић за животно дело, која се додељује глумцу „као признање за изузетан допринос уметности глуме на домаћем филму“. Такође, добитница је и две Арене на Филмском фестивалу у Пули — златне за филм Халоа — празник курви и сребрне за улогу у драми Исправи се, Делфина. Добитница је и Награде „Царица Теодора“ на Фестивалу глумачких остварења у Нишу.

Поред глуме једно време бавила се и политиком, као члан Демократске странке. Била је народна посланица у првом сазиву Народне скупштине Републике Србије (2000—2004). 2005. године постала је уметничка директорка „Ниш Арт“ фондације у Нишу. Бавила се и педагошким радом.  Од 1998. године предавала је Јавни наступ у Центру модерних вештина у Београду. Водила је и сопствену уметничку галерију „Атријум“.

Била је удата за редитеља Дејана Караклајића, глумца Радета Марковића и лекара Милорада Мештеровића.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here