- 01. 2019.
Један од највећих драгуља српског културног наслеђа – Мирослављево јеванђеље, писано у 12 веку, чија се 166. страница чува у Националној библиотеци у Сан Петербургу, могао би да буде комплетиран до средине године, изјавио је министар културе Владан Вукосављевић.
„Мислим да ћемо до половине ове године завршити тај велики посао за српску кутлуру и да ћемо имати 166. страну Мирослављевог јеванђеља“, рекао је Вукосављевић за Танјуг и подсетио да више није реч о обећањима него о договору са руским министром културе Владимиром Мединским, а који су потврдили и председници двеју земаља Владимир Путин и Александар Вучић.
Према речима министра Вукосављевића, после те потврде више нисмо на терену потенцијала већ окончаног договора око повратка 166. стране једне од највећих српских културолошких реликвија из Русије у којој је од 1845. године.
Договор, како је подсетио, подразумева да Москва добије седам слика Николаја Рериха, које су доспеле у Народни музеј 1932. године, када их је сам уметник послао на изложбе у Београду и Загребу.
„Сада разговарамо о техници када и на који начин да страница стигне у Београд, а како Рерихове слике у Москву. Могу да кажем да се ради о неколико месеци. Видећемо да то буде нека пригодна околност или посета. Предуслови се разрађују и верујем да ћемо у наредних неколико месеци вратити лист, а Руси добити Рериха“, навео је министар.
Према речима Вукосављевића, захваљујући овом договору, Србија ће добити апсолутно непроцењиву вредност, а значај и вредност слике које ћемо дати не могу се мерити са оним шта добијамо.
Вукосављевић је навео да се са ове историјске дистанце, после више од 160 година није могуће утврдити околности под којима је страница завршила у Русији и да постоје две теорије подједнако могуће – једна да ју је Петар Успенски исцепао и узео, а друга да је добијена у замену за неку надокнаду јер су у то време монаси живели у великој оскудици.
„Историја је прекрила тај догађај и једино се зна да је то наш лист, а Рерихове слике нису наше. Оне нису поклоњене, нису купљене, нису легат, овде су се затекле“, рекао је министар.
Истиче да је Русија са великим поштовањем пазила на нашу драгоценост те да зна да се директор библиотеке пита шта ће сад јер им је то једна од важних реликвија, пример старословенске палеографије, документ од изузетног значаја који је део њихове збирке.
Министар је навео да Србија ради и на формирању Фонда који би помогао у враћању српског културног блага које се налази у различитим колекцијама, библиотекама широм света.
„Неки од тих најзначајнијих докумената српске историје, чувено Вуканово јевљанђеље је у Санкт Петербургу, Маринско јеванђеље у Москви, Синајски псалтир у манастиру на Синају, а чувени, најстарији препис Номоканона Светог Саве – Иловичка крмчија, препис из 1262. у Загребу“, рекао је Вукосављевић.
Мирослављево јеванђеље један је од српских највећих материјалних споменика и највиталнијих и најбитнијих делова нашег културног језгра и нашег историјског сећања. Као такав у словенској палеографији и светској историји уметности третира се као документ прве категорије непоцењиве уметничке вредности. Под заштитом је Унеска.
„Српска стварност“ / РТС /
