- 07. 2019.
На иницијативу Креманке Биљане Стаменић-Јевремовић, која живи у Калифорнији, наши еминентни сликари у сјајном амбијенту приредили изложбу, а продаја слика намењена је градњи Парохијског дома.
Сликар ДаркоТопалски
Кремна је живописно насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу, у срцу пространих ливада и борова, спектру боја, у хармонији пејзажа и мириса, у жубору здравих планинских вода. Село окружено боровом шумом је на идеалној надморској висини за ваздушну бању на 800 метара.
Кремна је место за здрав и дуг живот, које је увек давало умне и надарене људе. Ту су живели и познати пророци – видовити Милош и Митар Тарабић, који су још у 19. веку прорицали будућност. У засеоку Тарабића под Таром налази се и спомен дом креманских пророка у који хрле хиљаде натижељника.
Кремна је из много разлога увек привлачила многе, а ове године била је домаћин и учесницима Првог сазива сликарске колоније Кремна, на коме се окупило 9 еминентних академских уметника. Током јуна и почетком овог месеца, мајстори сликарских вештина, инспирацију су тражили у пределима нетакнуте природе, четинарским шумама и пашњацима Кремана, места пророка, легенди и народних предања.
Колонија је организована под покровитељством Биљане Стаменић Јевремовић, рођене Креманке, која 20 година живи и ради у Калифорнији, а која је срцем остала везана за свој родни крај.
Учесници сликарске колоније Кремна 2019.
На сликарској колонији учествовали су академски сликари: Дарко Топалски, Василије Доловачки, Миле Кулачић, Душан Продана, Јелена Секулић, Драгана Малешевић, Ленка Крстић, Бојан Стричевић и Ненад Војновић.
Иницијатор организовања Сликарске колоније у Кремни је већ рекосмо Биљана Стаменић – Јевремовић, која је овде рођена, ту је одрасла и ту јој живе и долазе најближи. Завичају се враћа да би била са својима – сестром близнакињом Горданом и четири година старијим братом Владаном, оцем и наравно пријатељима. Мајка, нажалост, више није жива.
У Америку је отишла пре двадесет година са супругом. На лутрији су добили зелену карту и отишли из земље коју су разарале бомбе. Биљана је иначе завршила Технолошко-металуршки факултет. Завршила је и пост дипломске студије. Постала је инжењер за развој, на катедри за Електротехнику и компјутере на факултету у Санта Барбари. Ради на пројектима који укључују најсавременије нанотехнологије.
Супруг је успешан лиценцирани општински геометар, чије име је на свим мапама потписаним у Општини Санта Барбара. До такве позиције се долази полако, годинама и на нивоу је политичке позиције.
Породица Стаменић – Јевремовић
Стекли су и своју породицу. Имају сина Петра и близанце – Ану и Луку. Добро су ситуирани и задовољну су животом у новом завичају. Ипак, сећање на отаџбину и безбрижно детињство је низбрисиво. Крмнима се враћају и кажу увек ће се враћати.
Биљана је била најпре иницијатор формирања групе “Кремна- фотографије” и постављањем најлепших фотографија Кремана сакупљено је много предивних фотографија. Онда се наметнула потреба да се организује изложба сликара инспирисаних лепотом овог краја.
Еминентни сликари који су се окупили у Колонији Кремна протеклих дана су уживали у лепотама села, благодетима природе, гостопримству домаћина. Слушали су да су још Немањићи овде имали своје куће за одмор и преко целог лета боравили, да је турским агама и беговима прави мерак био доћи сред Креманског поља, да је још пре Златибора Кремна привлачила прве туристе и све до 20. века била главно туристичко место западне Србије. Данас се туристи враћају на ове просторе и уживају у гостопримству добрих домаћина који нуде добар смештај са лепо уређеним двориштима и спремају одличну и сеоски туризам на највишем нивоу.
Наши еминентни сликари боравећи у Кремни приредили су сјајну изложбу која ће бити отворена 27. јула у 19.00, у просторијама основне школе у Кремни. Изложба је продајног карактера, а сав приход који се прикупи од продаје уметничких дела / сваки аутор је приредио по две слике/ намењен је помоћи за изградњу Парохијског дома.
Само ово што смо испричали може да буде добар повод да се дође у Кремну, а ускоро и кроз ово место ће проћи обновљена ‘’ћирина’’ уска пруга, која се сада налази само у засеоку Шарган Витаси. Недалеко одавде је и обновљени манастир Рујно, у коме је још у 16.веку настала прва штампана књига у Србији, чувено рујанско четворојеванђеље.
Организатори ликовне колоније су свакако на добром месту окупили ликовне уметниике, а свакако треба похвалити и иницијативу да се уз дружење и уживање оствари хуманитарни циљ племенитих намера, па треба очекивати да ће ово дружење прерасти у традиционално окупљање које ће увек имати и нову хуманитарну акцију.
Ј. Станојев
