- 10. 2021.
У свету, па и код нас постоји више врста тестирања која се односе на ковид 19. Ти тестови могу се сврстати у три категорије: ПЦР, антигенски, антитела. У чему су разлике, чему служе и какав је њихов циљ?
ПЦР тест
Већина тестова у свету користи технологију ланчане реакције полимеразе (ПЦР). Ови тестови детектују болест тражећи трагове генетског материјала вируса на узорцима који се углавном скупљају из носа или грла. ПЦР тест је “златни стандард”, али није савршен. Неке студије наводе да можда и 30% свих ПЦР тестова на ковид-19 даје нетачне резултате. (Примера ради, америчка ЦДЦ је 2018. саопштила да је сличан просек и код брзих тестова на грип.)
Код тестова на ковид-19, много су учесталији “лажни негативни” него “лажни позитивни” – то значи да ако добијете позитиван резултат, онда врло извесно имате вирус. Ако добијете негативан резултат, али имате симптоме коронавируса или сте се сретали са неким зараженим, и даље би требало да се самоизолујете.
Лажни негативни тестови догађају се углавном када медицински радници не заграбе довољно дубоко у носу или грлу. Важно је и када се тест обавља, пошто инфекција може да се превиди ако се тестирање обави одмах после излагања вирусу. Могуће је и супротно: некада вируса више нема, али постоји и даље његов генетски материјал у телу. Зато неки могу да добију позитиван тест и ако су оздравили. Најбоље је тестирати се након пет дана од могуће инфекције.
За обављање ПЦР тестова неопходни су посеби уређаји и хемикалије, односно реагенси. Зато су многе компаније развиле брзе тестове, али они кубуре са прецизношћу.
Пљувачка
Тестови на пљувачку представљају нови тип ПЦР дијагностике. Оно, како кажу стручњаци, зависи од стандарда ПЦР технологије и захтевају мало физичког посла. Но прикупљање саливе је мање инвазивно од узимања бриса и може га обавити и неко без обуке.
Истраживање на Јејлу, које је тестирало професионалне кошаркаше, показује да су тестови на пљувачку отприлике једнако прецизни као и назални ПЦР тестови, али је потребно још испитивања.
Тест на антигене
Ови тестови дају резултате у року од неколико минута – али то није увек добра ствар. И они захтевају узимање бриса из носа или грла. Али за разлику од ПЦР-а, који трага за генетским материјалом, антигенски тестови траже протеине који живе на површини вируса. Овај процес је много бржи, и не захтева много хемикалија, али је и мање осетљив. Он отвара врата за много лажних позитивних (уколико тест нађе протеине који су само слични онима коронавируса) или негативни (уколико потпуно промаши протеине). Лажни позитивни тестови су ретки, али скоро половина од негативних резултата била је погрешна.
Тест на антитела
За разлику од других тестова, они на антитела не траже инфекцију, већ у крви налазе антитела, протеине које организам прави како би одговорио на инфекцију. Ти протеини могли би да дају имунитет од исте болести у будућности.
Тренутно тестови на антитела само удовољавају знатижељи. Превише је лажних резултата. А чак и ако су тачни, научници још не знају колико ће дуго антитела штитити од коронавируса у будућности.
Они су пре свега важни научницима, јер на основу њих могу да се направе процене колико је људи имало ковид-19. и како антитела стварају имунитет. Али лекари упозоравају и оне који су прележали вирус да треба да наставе да се чувају као да још нису.
„Српска стварност“ / Ј. С. /
