- 05. 2019.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је данас на обележавању Дана сећања на жртве усташког злочина у Доњoj Градини, да се свакога дана мора инсистирати на истини о Јасеновцу, баш као што се инсистира на истини о Аушвицу.
У говору, на Дану сећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњoj Градини, премијерка Србије је између осталог поручила:
Присуство свих нас заједно овде, из године у годину, заувек, наша је обавеза, наша одговорност, наш залог за будућност у којој ћемо знати да ценимо живот и слободу, љубав према отаџбини, али и љубав и поштовање према другом људском бићу, без обзира на веру, нацију, веровање, или све наше различитости. Наше присуство овде је и потреба и потврда да никада нећемо заборавити тешка, незамисливо ужасна времена, која је наш народ пролазио и преживео. Упркос свим трагедијама: опстајао.
На овом месту, само једном делу концентрационог логора Јасеновац, уједно његовом највећем стратишту, Доња Градина, страдали су Срби, Јевреји, Роми.
Недужни људи, жене, деца и старци. Убијани су немилосрдно и свирепо, без било какве назнаке људскости од стране џелата, у име фанатичних идеја, безумне и неразумне мржње према другима и другачијима.
Ми нећемо дозволити да се злочин заборави. Деценијама, разни – и људи и системи – су покушавали да на разне начине “заташкају” чињенице о масовности и свирепости јасеновачког система усташких концентрационих логора, од којих је Градина највећа масовна гробница. Радило се то у име идеје “братства и јединства”, када је, у ствари, управо због идеје “братства и јединства”, због мира и другачије будућности, о Јасеновцу морало много више да се учи, да се прича, да се изучава, уђе у срж те несхватљиве мржње која код неких, нажалост, и данас тиња, да се не би дешавало оно што се увелико дешава, да се релативизује карактер Независне Државе Хрватске као једне од најужаснијих творевина нацистичких власти у Европи тога времена, да се релативизује постојање, свирепост и масовност Јасеновца и доводи у питање чак и чињеница о страшном страдању Срба, Јевреја и Рома и покушају њихове системске екстерминације на овим подручјима.
За неверовати је, али живимо у време када многи умањују Јасеновац, а величају Блајбург.
И управо због тога основна људскост налаже да подигнемо свој глас – без обзира на то које смо вере или нације, где смо рођени и како се, и да ли, крстимо.
Оно у нама што нас чини људима налаже да не дозволимо, да се свим својим бићем боримо против тако мучних покушаја прекрајања историје и релативизације најгнуснијих злочина.
Како смо уопште дошли до тога да је питање поздрава „За дом спремни“ нешто на шта одговор треба да нам дају некакве комисије? Питајте оне малобројне који су преживели тај поздрав како се осећају када га поново чују након неколико деценија.
Да ли им се следи крв у жилама? Да ли они који га данас изговарају знају како се осећају они који га чују? Да ли они који пред свим тим ћуте, знају шта раде?
Не постоји дилема око Независне Државе Хрватске и Усташког покрета, баш као што цела планета нема дилему шта је био Трећи Рајх.
Јасеновац је симбол, највеће масовно стратиште, за злочине којима је била прекривена читава територија НДХ: и херцеговачке голубинке и ливањске јаме, и Козара и Грмеч, и читава Дрина, гробница су једног истог народа, који је био жртва једног истог џелата.
Свакога дана морамо инсистирати на истини о Јасеновцу, баш као што се инсистира на истини о Аушвицу. Као што свет зна за Дахау или Матхаузен, исто тако мора да зна и за Циглану, Старо сајмиште или Јадовно.
Ми данас захтевамо од власти држава чланица Европске уније да не дозволе неонацистичке прославе следбеника Усташког покрета, јер је управо Европска унија настала на темељима антифашистичке борбе и уништења политичких творевина нацизма.
А фаширам је фашизам. Без обзира на то да ли је 1941. или 2019. година. Исти је био и тада и данас. Исти је карактер величања Усташког покрета тада и данас, зато што је иста иделогија, и исти је циљ. И иста је опасност као и пре неколико деценија.
Да се не би поновило, да бисмо исправили грешке из прошлости и генерацијама које долазе оставили јасно сећање на нељудскости које су се овде десиле током Другог светског рата – рекла бих зверства, али никаква звер тако нешто не би урадила – ми ћемо уложити много веће напоре да негујемо успомену на жртве у Јасеновцу, да их снажније и одлучније заштитимо од заборава и да покажемо наше поштовање према њима и свему што су представљали, а што ми треба да представљамо данас.
Зато ћемо уложити значајна средства у обнову и изградњу Меморијалног центра Доња Градина на лично залагање председника Републике Србије Александра Вучића и ово ће бити само почетак обнове сећања и поштовања. Јер то дугујемо свим невиним жртавама.
Дугујемо и њима и поколењима да из године у годину подсећамо свет на размере монструозног злочина који је почињен у Јасеновцу.
На крају, моја нада је да ћемо чувањем од заборава и заштитом од релативизације, полако и постепено, људски, доћи до тога да се генерације после нас не деле – ни по злочинцима, ни по жртвама. Јер они који убијају друге само зато што су друге вере, нације или се било како разликују, они су сви са једне стране. Они који су против тога, морају бити заједно са друге, такође без обзира на веру, нацију или било какве друге разлике.
И то треба да буде одавде па заувек једина подела – подела на људе и нељуде.
Смрт фашизму. Живела Србија!”, поручила је председница Владе Србије.
„Српска стварност“
