„HRVATSKA OLUJA“ – DAN SEĆANJA NA STRADALE I PROGNANE SRBE

Subota, 04.08.2018.

Danas se navršava 23 godine od hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, tokom koje je iz svojih domova proterano više od 200.000 krajiških Srba. tom prilikom život izgubilo ili se vodi kao nestalo više od 2.000 ljudi.
Centralna državna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ biće održana na stadionu Sportsko rekreativnog centra “Tikvara” u Bačkoj Palanci.
Centralnoj državnoj manifestaciji prisustvovaće predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučića,
predstavnici Vlade Republike Srbije, predstavnici Vlade Republike Srpske, članovi Narodne skupštine Republike Srbije, Narodne skupštine Republike Srpske i drugih državnih organa Republike Srbije i Republike Srpske, predstavnici Vojske Srbije, Srpske pravoslavne crkve, udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i brojni građani. Parastos žrtvama održaće patrijarh srpski Irinej.
Sećanje na desetine kilometara dugu kolonu onih koji su u Srbiju stigli preko Bosne i Hercegovine (BiH) i danas svedoči o jednom od najmasovnijih egzodusa na ovom podneblju.

Hrvatska vojska je 4. avgusta 1995. godine na području tadašnje RSK počela operaciju “Oluja”, u kojoj je ubijeno ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano više od 220.000. To je bio epilog planiranog zločina Tuđmanovog režima.
Napad je počeo rano ujutro 4. avgusta, a dan kasnije hrvatska vojska ušla je u gotovo potpuno napušten i prethodno teško i nasumično granatiran Knin, u kojem je pre ove akcije živelo preko 80 odsto Srba – sada ih ima oko 20 odsto, prema hrvatskim podacima. Otpor vojske RSK slomljen je za samo nekoliko dana.

Kolona izbeglih iz Hrvatske

Od početka ratova na prostorima SFRJ 1991. godine, u Srbiji je utočište potražilo 610.000 Srba iz Hrvatske i BiH, od kojih danas status izbeglice iz Hrvatske ima još oko 18.000.
Iako je prošlo više od dve decenije, brojni pokušaji uspostavljanja klime poverenja u regionu nisu dali mnogo rezultata.
Hrvatska 4. avgust slavi kao dan pobede, dok Srbi pale sveće oplakujući žrtve i tugujući za izgubljenim domovima.
Uprkos pomacima ostvarenim kroz proces regionalne saradnje i sprovođenje Regionalnog stambenog programa i dalje su aktuelna nerešena pitanja dospelih, a neisplaćenih penzija, dinarske i devizne štednje, oduzetih stanarskih prava, izostanak obnove više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava, kao i povrata oduzetog poljoprivrednog zemljišta.
Ono što posebno zabrinjava jeste izostanak adekvatnog odgovora nadležnih institucija Republike Hrvatske na porast broja incidenata zasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih iz govora mržnje, kao i odsustvo zaštite srpskog jezika i pisma.
Iz ovakvih postupaka se jasno vidi da su izbeglice usmerene isključivo na integraciju u Republici Srbiji jer je proces povratka skoro zaustavljen.
Povratak Srba u Krajinu je sporadičan, a hrvatska država čini sve da se on nikad u značajnijem broju ni ne desi, stvarajući atmosferu koja vraća region u devedesete.
Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije je izrazio zahvalnost međunarodnim organizacijama, bilateralnim donatorima i Delegaciji EU u Srbiji na svim sredstvima za rešavanje stambenih potreba izbeglica, uz napomenu da se ne smeju zaboraviti nerešena otvorena pitanja koja otežavaju postizanje trajnih rešenja za izbegličku populaciju.
Republika Srbija smatra da nastavak aktivnosti na sprovođenju aneksa E i G Sporazuma o sukcesiji ima visok prioritet, kao i ostale aktivnosti koje vode rešavanju izbegličkih problema.
U tom smislu očekuje se dalja podrška međunarodne zajednice, a Republika Srbija je spremna na saradnju i nastaviće da ispunjava sve svoje obaveze.
Pomen žrtvama biće održan u nedelju, 5. avgusta, u 11 časova, u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, kao i u mnogim opštinama širom Srbije.

“srpska stvarnost”

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here