Novinar-publicista
Nezakonito odlaganje opasnog otpada u Srbiji, u poslednje dve godine, slaže se kao doboš torta: red EKO 21 – red FCC Eko ili neko drugo pravno lice, po pravilu s prefiksom ili sufiksom EKO kako bi pridobili ekološki oreol. ”U ovom poslu ko plaća reket može da radi šta hoće “ – izjavio je medijima prošle godine Ljubomir Milićević, direktor kompanije EKO 21, kojoj je oduzeta dozvola za remedijaciju u Beloj Crkvi gde je nađeno 107, 89 tona opasnog otpada. Posle toga Milićević nije davao izjave: Vlasnik firme je u inostranstvu – rekao je marta ove godine Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine u Pančevu, na još jednoj lokaciji EKO 21, gde je pronađeno novih 100 tona opasnog otpada.
Drugoj kompaniji „FCC Eko“ (nekada A.S.A. Eko) prošle godine je zbog ozbiljnog propusta u odlaganju opasnog otpada i bez odgovarajuće dozvole inspekcija – i Republička i Pokrajinska – zabranila dalji rad, procenivši da se na deponiji u Kikindi nalazi oko 5.000 tona opasnog otpada. Privedeni su Bojan Marković i Goran Krstić. Oni se sumnjiče da su, kao odgovorna lica u „FCC Eko”, omogućili protivzakonito skladištenje i odlaganje opasnih materija na više lokacija u sklopu regionalne deponije na teritoriji Kikinde.
FCC Eko i ove i prošle godine u javnosti želi da relativizuje nalaz inspekcije kao da je reč o ostacima nedeljnog ručka i ljuskama od kuvanih jaja a ne opasnom otpadu. Dovoljno je međutim prelistati zakonska rešenja i dozvolu FCC Eko. U Rešenju o izdavanju dozvole za tretman otpada u mobilnom postrojenju koje je izdato firmi “A.S.A. Eko” d.o.o Beograd …u tački 2., stavu 2 piše ” Mobilno postrojenje je predviđeno za tretman opasnog otpada metodom bioremedijacije, na mestima nastanka opasnog otpada“.
Podvlačimo, na mestima nastanka opasnog otpada. Da li su naftne isplake, otpad iz rezervoara sirove nafte, otpad iz rezervoara naftnih derivata, otpadni muljevi …. nastali u Kikindi? NISU. Da li je taj otpad nastao van Kikinde? JESTE. Da li je FCC Eko taj opasni otpad – po uslovima dobijene dozvole – morao da tretira na mestima njihovog nastanka: JESTE. Da li je FCC Eko tako radio NIJE. Da li je to u suprotnosti s dozvolom koju FCC Eko ima: JESTE.
Iz ovoga proizilazi da je od 23.07.2014 godine kada je izdata ova dozvola do današnjeg dana A.S.A Eko mogla da obavlja tretman opasnog otpada po ovoj dozvoli samo na lokacijama proizvođača otpada, odnosno na onim na kojima otpad nastaje. Ne manje od 5.000 tona zauljene zemlje koju je pokrajinska inspekcija pronašla na deponiji u Kikindi najverovatnije su talozi iz rezervoara sirove nafte koji potiču iz NIS–a. To -ukoliko je tačno – devalvira brojna priznanja NIS-u kao “društveno odgovornoj“ kompaniji. NIS je znao ili morao znati da je FCC Eko po dozvoli koju ima bila dužna da taj opasni otpad tretita na mestu gde je i nastao – a to Kikinda izvesno nije. Jeste jeftinije ali po zdravlje opasnije.
O radu FCC Eko možda najviše zna dr Branislav Blažić, aktuelni državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine. Blažić je i nekadašnji ministar zaštite životne sredine Srbije i predsednik Opštine Kikinda kao i doskorašnji predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije.
Tužilaštvu je bio olakašan posao posle navoda FCC Eko da: “O svim vrstama i količinama odloženog otpada postoji uredna dokumentacija”. Te podatke lako je upariti i s onima koji su morali da budu u nadležnom Ministarstvu. Jer je u dozvoli navedeno da je A.S.A EKO ..” sve vreme su u obavezi popunjavanja dokumenta o kretanju otpada pre preuzimanja otpada i da to šalju Ministarstvu za zaštitu životne sredine”. Ako je te papire neko u Ministarstvu čitao – ili su do tamo uopšte stigli – krajnje je čudno da tek prošle – posle tri – godine inspekcija izlazi i piše Rešenje kojim je zabranjen tretman opasnog otpada na lokaciji KO Kikinda i KO Lapovo ( pripada FCC Eku).
I operater s manje iskustva od FCC-ovog zna da postoji više vrsta otpada a ne samo „otpad“ – svesno ne precizirajući u javnosti – da li misle na opasni možda komunalni ili neopasni industrijski otpad. Na sličan način spominju samo „deponije“. Da li misle samo na komunalnu ili onu za opasni otpad neka javnost nagađa. Da ne bude ikakve zabune opština Kikinda je dodelila plac u zakup firmi A.S.A Eko da bi se na njemu radilo upravljanje komunalnim otpadom a vidimo da se na licu mesta odlagao i(li) radio tretman opasnog otpada.
Posao s opasnim otpadom ne pripada kategoriji volonterskog rada, radne subote ili mobe pa: Hajde da pomognemo. Za taj posao FCC Eko je pribavio nemala novčana sredstva. Tri godine je ubirala prihode i na osnovu krivičnog dela zaradila. Zato je i Republička inspekcija protiv FCC Eko prošle godine „podnela nadležnom Tužilaptvu prijavu za rad protivnom zakonskim odredbama“.
U FCC Eko zasigurno znaju ne samo da ne smeju da rade tretman otpada na deponijama nego i da ne mogu da dobiju dozvolu za skladištenje opasnog otpada na lokaciji deponija u Kikindi i Lapovu jer deponije nisu industrijske zone po urbanizmu pa je na njima nemoguće dobiti dovolu za skladištenje i tretman opasnog otpada.
Nije utešno ali crna lista ekoloških prestupnika u Srbiji biće sve duža ukoliko nadležne državne institucije ne budu radile svoj posao.
