Makedonija. Zemlja poznata po raznolikosti kultura, naroda i vera. Zemlja sa značajnim brojem manjina, koje zajedno čine više od 35 odsto stanovništva ove države.
Međutim, jedna manjina zaostaje za drugim. Ne neguje svoje običaje kao što to rade ostale manjine, a još manje – govori svojim jezikom. To je srpska manjina u Makedoniji. Pitao bi se svako, zbog čega je stanje srpskog jezika u ovoj zemlji na tako niskom nivou? Je li nepoželjan? Da li bi mogao da „nagrabusiš“ ako te neko čuje da govoriš tim jezikom? Odgovor je, NE!
Ne, srpski jezik niti je cenzurisan, niti je opasno koristiti ga. Jednostavno, splet okolnosti je doveo da ga Srbi u ovoj zemlji ne govore. Asimilacija Srba u Makedoniji dosta je jaka, a nenasilna. Mešoviti brakovi, društvo i škole dovode do toga da jedan prosečni Srbin u Makedoniji nema ni gde da čuje srpski jezik, osim kod kuće, gde se najčešće i ne govori.
Pretpostavljam da je sledeće pitanje: “Pa, zar ne može srpski jezik da se uči u školama?“ – Rekli ste da nije zabranjeno. – I nije. Nije zabranjeno učiti na maternjem jeziku. Međutim, je li neko izrazio želju da želi da uči na tom jeziku? Odgovor je, opet, NE!
Naime, iako se navodno nastava na srpskom jeziku izvodi u četiri škole u Makedoniji, đaka je sve manje i manje. Tačnije, u 2013. godini bilo je 183 đaka u osnovnim školama koji pohađaju srpsku nastavu, a u 2015. Imali smo svega 19 đaka – prvaka! Srednjoškolaca na srpskom i nema.
Inače popisa stanovništva ovde nije bilo od 2002. godine. Prema tome, o broju Srba uopšte, možemo samo da nagađamo (u 2002. ih je bilo blizu 36.000), ali zato o đacima koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku uvek imamo tačan podatak, i čeka se godina kada neće biti nijednog đaka – prvaka. Ta godina je verovatno blizu, budući da ih sada ima svega 19 u svim školama ove države!
Kako god, nevladin sektor i srpske organizacije u Makedoniji, i dalje se trude da se srpski jezik govori i neguje u ovoj zemlji. Pa tako, Kulturno informativni centar Srba u Makedoniji – SPONA, već nekoliko godina zaredom organizuje časove srpskog jezika, kako u svojim prostorijama, tako i u osnovnoj školi „11 Oktomvri“ u Rečeci, kod Kumanova.
Šta će biti, i kako će biti, ostaje da vidimo. Ko zna? Možda doživimo i popis, prebrojimo se, pa konačno i saznamo da li su ove brojke poražavajuće kao što izgledaju!
“Srpska stvarnost” Autor: Stefan Radulović,
* Tekst je nastao za potrebe projekta „Govori pravilno – novinarsko pravilo“ koji je Udruženje novinara Srbije realizovalo uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.
